[A tavaly novemberben megjelent interjú eredeti nyelvű változata.]
Dubioza Kolektiv Intervju – Budimpešta, A38 Brod (19.11.2011.)
Serbia Insajd: Počeli ste sa tekstovima na engleskom, a sad ste prešli manje-više 100% na bosanski, barem na poslednja dva albuma. Uspostavili ste veze sa promoterima iz tzv. "regiona" (bivše Juge). Da li smatrate da je bolje biti jedna od najbitnijih grupa na Zapadnom Balkanu, nego jedan od milion bendova koji priželjkuju svetsku slavu, ali su im šanse za to minimalne? Je li bolje biti zvezda u prvom timu Hajduka, Želje ili baš Zvezde, nego sedeti na klupi B tima Barse, Mančester junajtida ili Milana?
Gitarista Armin Bušatlić posle koncerta u bekstejdžu parti-broda A38 (bar koji se nalazi na starom ukrajinskom teretnjaku usidrenom na Dunavu su posetioci poznate turističke stranice Lonely Planet izabrali za najbolji bar na svetu početkom 2012-e. Možda je i ovaj koncert vodio do pobede?)
Armin Bušatlić: Mi smo počeli na engleskom jeziku, cilj nam je bio da proširimo našu priču što šire po Evropi. Prvih par godina našeg rada je isključivo bilo vezano za proces između Istočne i Zapadne Evrope. A u međuvremenu, s obzirom da smo politički angažovan bend, kasnije i na maternjem jeziku smo napisali nakoliko tekstova, koji su sjajno prošli u regionu, pa tako se prikupilo dovoljno stvari za cijeli album, Firma Ilegal, i za sledeći album, Pet do dvanaest, koji je sjajno prošao. Bio nam je u jednu ruku izazov da pokušamo da se izrazimo na našem jeziku. Ali na jednu malu korekciju u tvom pitanju želim da ti obratim pažnju, nastavimo i sa novim tekstovima na engleskom jeziku, aktivni smo na oba tržišta. U septembru smo izašli sa albumom ponovo na engleskom jeziku. A tvoje konkretno pitanje; da li da se eksperimentišemo u najjačim svijetskim ligama, ili da pokušamo biti zvezde isključivo u našem regionu, da li ću biti super igrač sa Balkana u Man junajtidu ili u Mančester sitiju, poput Džeka, što da ne? Vredi barem pokušati. Svaki pravi fudbaler želi da bude jedan od najboljih svetskih igrača, kao što i svaki pravi bend želi da bude među najcijenjenima na svjetu. Ali najbitnije je da ostanemo autentični našoj pozadini, a ne da budemo neka kopija nekog Engleskog benda, jer to definitivno nije put do uspjeha, ako dolaziš sa ovih prostora.
Serbia Insajd: Da li ste vas sedmorica svi profesionalni muzičari? Da li se od sviranja u Dubiozi (ili eventualno u još nekom bendu istovremeno) može živeti, ili imate i neki "običan" posao koji vam zapravo donosi novac?
Armin Bušatlić: Živimo isključivo od benda, čak i ne radimo poslove za druge bendove. Vjerni smo matici. I od nedavno ne samo nas sedmorica, nego u suštini ima nas osam, i naš inženjer tona je takođe postao profesionalac, i on se našao na spisku "zaposlenih" u Dubiozi.
Serbia Insajd: Simpatični su vam tekstovi, sa žestokim kritikama vladajućih režima i raznih društvenih anomalija. Lokalni su, ali istodobno i globalni. Ironični ste i sveži, kao klinci sa 18-20 godina, a ujednom sve to deluje iskreno. Šta mislite, dokle možete ostati autentično iskreni, a ne preći u karikaturu antiglobalista u koži sredovečnih multimilionera (nažalost bez miliona) poput, recimo, Bonoa iz U2?
Armin Bušatlić: Kad osjetimo da nam se to dešava, mislim da ćemo prekinuti sa ovom vrstom angažmana. Mi dolazimo iz takve sredine, gdje jednostavno moraš da budeš politički angažovan, iz čistog razloga da drugčije ne bih mogao pošteno da preživiš. Razumijem i to, da ukoliko neko od izvođača dospje do extremno visokog stepena slave, počne lagodnije da živi, onda je već teško autentično govoriti o problemima sitne raje, no zasad naša muzika, naravno i naši tekstovi potpuno su napisani o takvim situacijama koje su nam jako bliske, i čije posljedice često osjećamo i na svojoj sopstvenoj koži.
Serbia Insajd: Kako vam se sviđa Budimpešta? (Samo iskreno!) Da li vas podseća malo na Sarajevo? Mislim uglavnom na stare zgrade, sagrađene za vreme Austrougarske imperije?
Armin Bušatlić: Dopada nam se, barem taj mali dio, koji smo već vidjeli, i vjeruj mi, mi smo uvijek iskreni. Da, neki djelovi stvarno liče na Sarajevo. Slično kao i u Beču i u Pragu, kada su naši preci živjeli u toj imperiji, no naravno drugi djelovi Sarajeva su potpuno drukčiji, mislim uglavnom na orijentalistički utjecaj.
Serbia Insajd: Da li ste prvi put tu?
Armin Bušatlić: Ne, nastupali smo dva puta i na Szigetu, 2005-e i 2006-e, a ja lično sam bio na tom festivalu i kao posjetilac, čini mi se još '99-e.
Serbia Insajd: Ako usporedite Sziget sa Novosadskim Exitom, koji vam se više dopada?
Armin Bušatlić: Sziget je veći, ali na Exitu je publika u najvećem broju iz bivše Jugoslavije, sa kojima nam je ipak najlakše naći zajednički jezik.
Serbia Insajd: Šta je trenutno cool u Federaciji?
Armin Bušatlić: Pa bogami nije lako reći šta je trenutno cool u Federaciji, ili bilo gdje u Bosni. Eventualno da budeš raspoložen i da se osjećaš dobro pored svih tih sranja koji se odigravaju.
Mario Ševarac: A reci mi šta je sad cool u Budimpešti?
Serbia Insajd: E sad si me uhvatio. Obesili ste dželata. Voziti bicikl? Neki to čine iz praktičnih razloga, a neki zato što je sad to trendy. Sa strane vlade postaviti infantilnu političku deklaraciju na zidovima svih javnih ustanova, a sa strane nekih fanova opozicije te deklaracije namazati sa jajetom i kečapom na još infantilniji način? Mada lako je moguće da nema baš coolnessa u ovim igricama, a više je to deo smešnog provincijalizma nas, današnjih Budimpeštanaca?
Armin Bušatlić: E vidiš, o vezi coolnesa u Federaciji samo nešto slično bismo mogli odgovoriti. Bolje ubaci neko džoker pitanje. Uloži Kviska.
Serbia Insajd: Okej, nešto trivijalno, izvini ako nisam cool :-). Za koga navijate u fudbalu?
Armin Bušatlić: Pa čuj, mi smo iz tri različita grada. Naši pjevači su iz Zenice, oni za Čelik. Bubnjar je iz Mostara, on za Velež, za Red Army. Naš saksofonista, Mario je Voša (Vojvođanin, rodom iz Sombora, u Subotici je išao u srednju muzičku školu) za Vojvodinu, nas dvojca smo iz Sarajeva za Sarajevo, za Horde Zla, a treći Sarajlija za Olimpik.
Serbia Insajd: Za Olimpik Marsej? [čudi se ne baš preterano pripremljen, a od par piva već dosta pripit blogger...]
Senad Šuta: Haha! Ne, nego za Olimpik Sarajevo.
Serbia Insajd: A inače što se tiče etničkih i religioznih porekla članova vašeg benda, vi ste mešano društvo?
Senad Šuta: Ma ima među nas svega. Ima i vegetarijanca, ima koji ne jedu svinjetinu, ima koji jedu svinjetinu, ima koji jedu šta nađu.
Serbia Insajd: Da li se širi utecaj Islama u Federaciji?
Armin Bušatlić: Pa, u određenim krugovima.
Serbia Insajd: A ne baš u cool krugovima?
Armin Bušatlić: Pa, ne baš. A možda je to njima cool. Generalno sve religijske zajednice su se ojačale u svim zemljama bivše Jugoslavije. Islam je onako najegzotičniji, mada je jako raznovrsna religija. Većina muslimanskih vjernika iskereno se zalažu za mir i toleranciju, ali vazda su ekstremisti interesantniji za medije, pa ti upadaju u oči.
Serbia Insajd: Kao ovaj dečko bradonja, koji je pre par nedelja pucao u Sarajevu na Američku Ambasadu pored tramvajske stanice?
Armin Bušatlić: Pa da, jesi li video? Mada ni on nije izvorna bosanska roba. I njega smo importirali sa Sandžaka, iz Srbije.
Serbia Insajd: Da li su se rodili vicevi, šale na "remek delo" njegove interpretacije Svetog Džihada?
Armin Bušatlić: Ojoj, kolko hoćeš: neozbiljan terorista, kobojagi-terorista, poluterorista, Osama Bin Laden pionirskog izdanja, Chuck Norris sa Sandžaka, i navedeni primeri su još od pristojnijih.
Serbia Insajd: Da li ste uvek svirali u uniformi, ili je to nešto novo?
Armin Bušatlić: Možda smo samo jednu sezonu svirali bez neke uniforme, ali praktično već od početka sviramo u uniformama, kojima stil često menjamo, samo boje su uvek žute i crne.
Serbia Insajd: A zašto ste izabrali baš te boje, ima li u tome nekog skrivenog simbola ili poruke? (Možda austro-ugarska nostalgija?)
Mario Ševarac: Iz prostog razloga, što su te dvije boje zajedno vizuelno jake, nema nikakve tajne, masonske ili bilo kakve druge ideologije u našim bojama.
Serbia Insajd: Bio sam na jednom vašem koncertu na Colapis Rockfest (u Kamanju, Hrvatska) na otvorenoj bini ste svirali, padala je kiša, no bez obzira na nepovoljne okolnosti, vi ste takvu super svirku napravili, da publici uopšte nije smetala kiša. Čak i profesionalni muzičar u redovima publike, bubnjar Zabranjenog Pušenja je celo vreme plesao i skakutao. Kako uspevate tako efikasno da isključite te nelagodne spoljne okolnosti?
Armin Bušatlić: Uvjek se trudimo da uradimo svirku i čitav prateći program najbolje što možemo. Da ispoštujemo publiku, bez obzira čak i na to, u kojem broju su prisutni, i ako to uspjemo, to naravno i nama prija. Mada nemamo za eliminisanje te spoljašnje nelagode neke posebne cake. Ne taktiziramo, možda je baš u tome naša tajna? Ako uopšte imamo neku tajnu.
Serbia Insajd: Koliko je bilo najveći broj gledalaca na vašem koncertu?
Senad Šuta: Ove godine smo svirali na Beer Festu, u Beogradu. Kažu da je bilo od oko osamdeset do sto hiljada gledaoca. More ljudi. Ne vidiš kraj. Hvala bogu i tehnika je bila na visokom nivou, i publika i mi smo se baš super osjećali, to je i za nas iz benda vječna uspomena.
Serbia Insajd: Da li vam smeta da zbog jezičnih barijera često neki od publike u potpunosti ne razumeju vaše tekstove?
Armin Bušatlić: Upravo iz tih razloga imamo na repertoaru i tekstove pjesama, a i verbalnu komunikaciju, kao dio šoua i na engleskom, i na nekom poluengleskom, znači koristimo Pidgin English, pojednostavjen jezik, koji je u suštini jedini globalni svijetski jezik današnjice. Koji stvarno skoro svatko manje-više razumije na ovoj planeti. A zato koristimo neke takve, aktualne, intenacionalne fraze, koje svatko razumije. Recimo: "Firma ilegal", "recesija". Tako da publika uvijek ima ideju o čemu mi govorimo. A one sitne nijanse, koje neki ne mogu da skontaju iz teksta, to treba što bolje da izrazimo sa muzikom, sa metakomunikacijom, sa čitavim ambijentom naših nastupa.
Firma Ilegal na A38-i (amaterski snimak)
Serbia Insajd: Da li vas mogu da definišem kao pank-folk-rep-hiphop-rege grupa? Mada brz ritam vam je mnogo bliži ska-u a ne rege-u bez obzira na to, da po formallogici davanja imena ska bendova, onda bi ste se zvali Dubioska Kolektiv?
Senad Šuta: Kako hoćeš. Mada pored nabrajanih stilova ima u našoj glazbi i nešto roka i hardkora.
Serbia Insajd: Da li imate neki konkretan dugoročni plan o vezi toga, da dokle će biti aktivna Dubioza Kolektiv?
Armin Bušatlić: Ne. Smatram da smo trenutno u jakoj produktivnoj fazi. Izdajemo godišnje po jedan album, to je dosta dobar tempo. I sada radimo na novom albumu i dosta dobro ide u ovoj fazi kreiranja ideja. Hvala bogu zasad nismo se sreli sa situacijom sjedenja ispred praznog papira, autorske krize, nedostatka inspiracije.
Serbia Insajd: Albumi su i profitabilni, ili je to u suštini promocija koncerata?
Senad Šuta: Ne, od albuma više nema zarade, no u takvoj je situaciji skoro svaki bend na svijetu. U komercijalnom smislu albumi služe za promociju koncerata. Mi smo na putu skoro trećine svake godine. Nastupamo svugdje, od žive svirke živimo, a ne od prodaje CD-a. No hvala bogu nije sve u novcu, a svakom bendu, i najvećim i najsitnijim, garaža bendovima je bitno da u obliku albuma prikupe jedan deo njihovih stvaralaštva u određenom vremenskom periodu.
"Blizanke" i pevači – Almir i Adis sa Mađaricom, zvana Lotti (naslov romana
za decu Blizanke od Eriha Kestnera je prevođen na mađarski: "Dve Lotti")
Serbia Insajd: Da li ste sreli takvu publiku koja jako dobro poznaje vaš rad, a to uopšte niste očekivali?
Armin Bušatlić: U Bugarskoj, u Sofiji masa gledalaca je znala napamet naše tekstove. To nas je stvarno oduševilo. I sledeće nedelje imamo nastup u Sofiji.
Serbia Insajd: Vas dvojca, kao doajeni grupe, bubnjar Senad sa 40, a Armin, gitarista sa 39 godina ste samo godinu i dve mlađi od mene, no ipak nemate takav pojas od sala oko trbuha, kakvu sam nažalost ja prikupio. Kako rešavate, da ostanete fiti?
Senad Šuta: Budi godišnje sto dana na turneji, jako je efikasan fitnes!
Serbia Insajd: Haha! To bih propustio, ali ako ću imati prilike, svakako ću otići i na vaš sledeći nastup. Hvala vam puno za intervju u ime svih naših čitalaca.
Greška na brodu: (Kod ulaza na brod A38 ispod slike grupe Dubioze Kolektiv
su pogrešno odštampali ime jedne mađarske rege grupe: "Ladánybene 27" )
Od ovih simpatičnih muzičara (pretežno od sologitariste Armin Bušatlića, ali ponekad se priključio i bubnjar, Senad Šuta, i saksofonista Mario Ševarac), smo dobili interesantne odgovore na sva naša pitanja, osim onog, šta je trenutno cool u Federeaciji Bosne i Hercegovine. Moguće je, da u ovom slučaju nije Homer slep, nego ja, kao jedan od njegove publike? Ovi momci, koji su napravili odličnu atmosferu na današnjem koncertu, nešto stvarno znaju. Dali su sve od sebe, bez obzira na to, što su svirali samo ispred nekoliko stotina ljudi, mada redovno daju koncerte i ispred više desetina hiljada gledalaca.
Priča im je aktuelna i na Istoku, barem što se tiče nepotizma, korupcije, a bogami njihova ironija i publici sa Zapada nosi svoju poruku, pogotovo što se tiče globalne krize. Dubioza Kolektiv i takve bradate kliše uspeva da interpretira na svež način, koji su već dvadeset-trideset godina šablonski elementi, ne samo u rege i ska muzici, nego u čitavom rok’n’rolu. Recimo poput tematike legalizacije marihuane, i uopšte o konzumiranju tog poljoprivrednog proizvoda, koji je u mom životu je nebitnija, sporedna stvar čak i od toga, da kakav će biti trend kupaćih kostima 2012-e sezone u Australiji, ali ipak autentično deluje, da nekim fanovima benda je to aktuelno pitanje, i onima je jedan od kardinalnih pitanja, da ih ne zajebava murija, ako umotaju gandžu ili dve.
"Zbog svjetske krize
Nemam za rizle
Nemam ni gandže aman
Baš bi mi sjelo taman"
Dubioza je skuvala nešto uz korišćenje lokalnih, bosanskih, balkanskih (svoj repertoar su malo začinili i sa izvornim folkom, a ne plaše se ni od motiva turbofolka) i istočnoevropskih sirovina, ali dodali su i sastojke sa ostalih mesta naše planete, i stvorili su nešto originalno iz te mešavine koja uopšte nije junk food bez karaktera, nego više miriše na kulinarska remek dela fuzijske kuhinje. Šta je onda cool u Federaciji, ako ne Dubioza Kolektiv?
"Vratiće se Walter, jebaće vam mater!"
"If you wanna meet me mister Sarkozy,
you will have to learn my language,
parlez-vous gypsy"
